Ko je izmislio krevet i kakvu ulogu igra u modernim vremenima?

Arheolozi su pronašli najstariji krevet u afričkoj pećini zvanoj Border. Datira još iz kamenog doba. Poslednji ljudi su u njemu spavali pre 200 hiljada godina. Napravili su krevet od trave i pepela. Visok sloj trave je služio kao dušek, a pepeo je verovatno korišćen za izravnavanje tla u pećini, za izolaciju i kao sredstvo protiv insekata. 

Za pravljenje kreveta korišćeno je i lišće, koje je takođe imalo odbojna svojstva. Kasnije su zamenjeni kožom i krznom. Prvi kreveti su napravljeni od peska. Jedan od najstarijih sačuvan je u engleskom neolitskom naselju Skara Brae. Slični okviri kreveta pronađeni su i na Malti.

Nekoliko hiljada kilometara dalje, u Egiptu, nešto kasnije su pronađeni pozlaćeni okviri kreveta u Tutankamonovoj grobnici. Kao i drugi drevni kreveti, i ovi su pripadali eliti. U Pompeji je sačuvan drveni krevet, gde su pokrivači služili kao dušek. Naravno, to je bilo za obične ljude u rimskom periodu. Nasuprot njih, oni bogatiji nisu imali samo jedan krevet. Imali su jedan krevet za učenje, drugi je bio bračni, treći za obroke i društvene aktivnosti. Imali su čak i jedan krevet posvećen sahrani. Svi su bili drveni i imali su tanak dušek koji je bio nalik na toper.¹ 
 

U srednjem veku sirotinja je spavala na slami. Srednji sloj koristio je široku drvenu klupu. Danju su sedeli na njemu, a uveče spavali. Romanički krevet nije bio praktičan. Iako je imao stubove, nedostajao mu je baldahin. Baldahin se pojavio tek u vreme gotičkog kreveta. Tkanina se navlačila noću, štiteći onoga koji spava od hladnoće i svetlosti. Ovaj krevet je bio znak bogatstva.
 

Sa barokom je došlo do neuporedive raskoši. Baldahini su, doduše i dalje postojali ali je njihova funkcija bila čisto estetska. Iz Francuske se onda u ostatak Evrope proširio stil belog kreveta ukrašenog zlatom i cvetnim motivima. Jedan od ovih možete pronaći, na primer, u kraljičinoj spavaćoj sobi u Versaju.¹

Raskoš baroka zamenio je klasicizam. Strogi stil je uticao ne samo na izgled kreveta, već i na ukupnu upotrebu spavaće sobe. Barokna spavaća soba, u kojoj su primali i audijenciju, postala je spavaća soba namenjena samo za spavanje.
 

Industrija nameštaja je doživela prekretnicu 1856. Za to je zaslužan Majkl Tonet, koji je te godine patentirao metod savijanja drveta pomoću prirubnice – metalne trake koja je sprečavala da drvo pukne. Kreveti od punog drveta su tako dobili nove oblike i dizajn.

U 20. veku kreveti su počeli da se prave od drugih materijala, a ne samo od drveta. Na tržištu su se pojavili kreveti sa metalnim ili plastičnim elementima. Najčuveniji kreveti uključuju one u spavaćoj sobi Ville Tugendhat arhitekte Miesa van der Rohea ili u spavaćoj sobi Ville Muller autora Adolfa Loosa.

Ako bismo sumirali istoriju kreveta... Odgovor na pitanje ko je izmislio krevet mogao bi da bude jednostavan, ljudi. Krevet se zapravo razvijao zajedno sa nama. 
 

Zahvaljujući današnjim neuronaučnim istraživanjima i laboratorijama za spavanje, znamo da je kvalitetan san alfa i omega ljudskog zdravlja. Današnji krevet bi trebalo da ponudi svom korisniku upravo to, kvalitetan san. Nije toliko važan dizajn kreveta, već dušek i letvice koji se nalaze u njemu. Odabir pravog dušeka je ključ. Letvice će tada podržati karakteristike dušeka.